Snovi

Verujem u snove, ali isto tako verujem i u ono što radim da bih stigla do njih, nikada ih ne puštajući da zauvek ostanu samo snovi.

O meni za pocetak

Znam da su zvezde samo na nebu, ali osećam da se jedna sakrila i pobegla iz tog carstva...Osećam da  čuči, baš tu negde između moje jave i sna, u meni. Zovem je Pepeljuga. Ima plave oči i neku čudnu nijansu plave kose. Voli da crta, piše, slika, ali isto tako i da sanja. Da sanja i mašta o onome što bi htela da se dogodi, ili, zapravo, o ovom ovde svetu, ali na način na koji ga ona vidi.

Nije u njenom svetu sve ružičasto, niti ona pokušava da ga takvim načini. U njenom svetu jeste uvek proleće; nebo je uvek vedro-plave boje; cveće cveta, ali problemi se kriju iza skoro svakog stabla breze koje širi hlad. Iako u svemu pokušava da uoči optimističnu stranu, ponekad joj ne uspeva. Počinje da plače, da tuguje. Onda se otkriva pravo lice ljudi u blizini. Pravi prijatelji prilaze i teše je, zagrle i onda sve bude ok, ali oni koji su se samo kao prijatelji do sada ponašali, smeju se i uživaju u njenim suzama. Tako je to obično...

Hvala Ti što si me saslušao.

U potpisu,

Cinderella